Pučki prijatelj, broj 5, 10. ožujka 1902

Srdačni uredniče, prosim vas liepo, da stavite ovih mojih “par besed va nas lepi P. Pr.” Ja “za vam Istinu povet” ne znam ni “ce pisat” do velika veselja. Znate, mi vam imamo butegu od svega i svačega. “I seki večer” se najdemo nutri i “diskurimo do vega do nega” a najveć što ćemo naručiti, a što ne. I uviek se s našim, ki je kako “preside, kuntrestamo”, a najveć za petrolej: ma nestalo i pretoleja, hoćemo li ga naručiti ili ne, svaki večer, svaki večer to je već malo previše, ma hvala Bogu!
I znate naš preside nam kaže što to liepo. Tako nam reče, da je na ovom kraju od grbina puno više ovako liepih “societad” nego tamo kod vas na buri. Ovdje da imamo već 4 butegi za robu, a u Cresu i za robu i za beči, i još jedna da je samo za beči. Tamo do juga da je još jedna za ribariju i da misle još 2 udelat; tako da ćemo ih imati skupa 10 ili 11 družtava; pa što to nije jako liepo i koristno za nebogoga kopača? Baš liepo, Bog blagoslovi onoga, tko je prvi počel, a i onih, ki su za njim! Naš “preside” nam je i to povedel, da mi gremo bolje napried nego vi tamo od bure, zač da vi nimate još nijedne “butegi” nego samo nika družtva od novca. Ovdi, se kadkog poćakula i o zadrugi, koja da je loze davala (?), i da se nešto premalo pomiče. To najbrže ne će biti istina, da gre pomalo, ali znate: ćakuli, ćakuli, a . . . Nam vam je silu drago znat, kako je koj “socijetadi”, pa uviek išćemo po P. Pr., a malo toga najdemo. (Ter to mi uviek govorimo. Ur.) Najzada ponavljam, da nam gre ovuda silu liepo, a nadamo se, da nas ne će ni naprvo Bog zapustiti. . . .

Miko . . .

*Promijenismo i skratismo, kako smo bolje znali i umjeli. Ne zamjerite. Ur.