Franina i Jurina

Jurina i Franina

Posted on by Roman

Pučki prijatelj, 28. ožujka 1928.

FRANINA: Hvala Bogu, Jure, da te već jedanput vidin. Kade si bil ovo cielo pusno vrieme?
JURINA: Bil sen vidit Vranjsko jezero, a pusta san stiral u Martinšćice.
FR.: A kako je tamo?
JUR.: Tako tako. Jenu novituad velu, ku ti iman povit, sen vidil na ove moje oći.
FR.: Će bit interesuantno…
JUR.: Grien u Martinšćicu na pusnu nedelju. To ti spried criekvi od muostira (nanastira, samostana Op. ur.) tancaju kako suludni na «račića». A da ti je bilo vit barba Duma, kapa de balo, kako je kantal «Puste moj… » Continue reading “Jurina i Franina”

Jurina i Franina

Posted on by Roman

Narodna sloga, 6. 2. 1908.

Jur. Du kuda greste kumpare Frane
Fr. Sen bil va Lubenice, Martinščice i va Štivan sen imel malo posla ma pustite me sen truden, danemoren nanki guvorit to su Van vražji puti nisu nanke za beštije a kamo za judi.
Jur. Ma pustite seda to, ja sen Vas mislel pitat ako će znate za votacijoni?
Fr. Pustite me ja sen dosti govoril za te votacijoni ova dva dni će sen bil tamo po vanjšćini i sen rekel, da ako se sedaj nebudu žbudili ti venšćaki, da onda njim se more reć, da su bedasti, sen njin rekel nimate likara ni babice ni puti za hodit i sen njin rekel Vi nimate do seda niš. Jos sen njin rekel da sedaj imaju lipu priliku zac komun do Cresa nemore delat će oće, samo malo ako se slaviju, da ćemo njih dobit komun ako ne sve, ma ćemo imet koga našega va komunu pa će on reć ku besedu za nas i još sen rekel; da ako se bude našel kigod ki bi šel votat ze onimi ki su va komunu ali da bi rekel, da neće poć votat, da se neće zamirit nikomure neka jih nigdar ne pogjedaju i kada njim bude prišel kakov ordin do komuna ali do suda ali do šteuri i da bude pišan talijanski pe da pride pitat ali popa ali meštra ali Petra ali Pavla neka mu reku hodi pitat onih za kih si votal, ako bi on rekel ja nisam votal za nikogare onda neka mu receju ti nisi votal za nikogare zac te je bilo strah onih od komuna a to je svejedno kako da si votal za njih, ako bi rekel sen se prevaril već neću nikada onda mu se reće dragi moj „kesno je poć po polne na mešu“.
Jur. Pravo si njih rekel i ako se nebudu ov put pokazali neka njih buda kako žele, da njih drugi zapovidaju.

Priobćeno + Dodatak uredništva

Posted on by Roman

Nova Sloga, broj 40 (1906)

U broju 38. od dne 20. t. mj. u Vašem cienj. listu dičnoj »Našoj Slogi” pod imenom “Franina i Jurina” oklevetao me netko kao prodanca talijanaša, porugljivim imenom “poprdilo” i prodan onima va Cresu.
Meni je tim nanešena težka uvreda poštenja, jer je tim povriedjena moja čast, moj narodni ponos te moj rodoljubni osjećaj. Evo sam prekoračio pedesetu godinu pa još mi nije nitko što takova do danas mogao predbaciti. Odkad su pak Dobrila i Vitezić (Bog njim daj duši lako) počeli buditi narodnu sviest od tada sam ja uvjek bio prvak u narodnosti u mojem mjestu, kao takvog me svatko u okolici pozna, kao takov pokazao sam se svagdje bilo kod izborah bilo u privatnih sastancih i u svakoj prilici. U mojem dućanu prodajem iznimno sam žigice družbe sv. Cirila i Metoda, papir za cigarete družbe sv. C. i M., trobojnice, dopisnice i obvoje hrvatskim naslovom, te ine druge predmete hrvatskim znakom, pa se netko drznuo turiti u sviet tu grdnu laž i klevetu.
Ja s toga najodlučnije prosvjedujem proti tome, te najuljudnije molim to velecienjeno uredništvo, da mi učini ljubav te izvoli uvrstiti u Našu Slogu ovo moje pismo podpisavši otvoreno moje ime.

Andrija Linardić,
seoski glavar ili ancijan i trgovac

Dodatak uredništva. Prije svega opažamo g, Linardiću, da nije pisac odnosno viesti u Franini i Jurini onaj na koga on misli, zato smo i ispustili one žestoke izraze, koje se odnose na tobožnjeg pisca. Drago nam je pak da se g. Linardić ovdje javno ističe rodoljubnim Hrvatom, te nitko veseliji od nas ako bude gosp. Linardić i nadalje u toj misli ustrajao, a svoje hrvatstvo pokazat će i zasvjedočiti najbolje kod budućih obćinskih izbora u Cresu. Znano nam je, da ancijani po Creskom svi su vezani za jasla creske vlastele, te ako je u tom zvanju Linardić doista nezavisan, onda je on čitavi muž, a ne prirepina talijanske kamore, premda nam je vrlo sumnjiv i zadnji posjet creskih Talijana kod njega i talijanski napisi a la “peppe”, “zucchero” itd. u njegovom dućanu i izdavanje certifikata u lošem talijanskom jeziku, te će nam priznati da to stoji u velikoj protimbi sa hrvatskim napisima na kuvertama, te trobojnicama i “hrvatskim Primorjem”

Franina i Jurina

Posted on by Roman

Naša Sloga, broj 38 (1906)

franina i jurinaFr. Ča je istina Jurino, da se je Martinšćinski ancijan udelal poprdilo?

Jur. Kako ne, tako mi je rekel Dumina, da seda na butigi piše sve talijanski.

Fr. To je valjda udelal da ga bolje razume Vidošćani i Grmovšćani!

Jur. Ni zato ne, već zato, ča su ga učinili za ancijana, pa da se dobar udela onim va Crese.

Fr. Ma od kad ga ja poznam on se je držal Hrvat.

Jur. Je, je, ma od kad se je udelalo društvo i kako je ostal ancijan on se je prodal onim va Crese.

Fr. Onda tim judem dobro stoji da imaju takovih judi.

Jur. Dobro, dobro, zač da bi hodeli votat va Cres, bi se jeden put liberali od takovih judi.

REAKCIJA I ODGOVOR