……Ja Filip, sin p(okojnoga) Matića…….[u ku]ći moga tasᵉta Jerića, n[alazeći se u dobri] pameti činin pisati moj [taštament]. Najᵉprije priporučujen dušu bogu, a telo materi zemļi i da se jima po[kopat] telo moje u cᵉrikᵉvi s(vetoga) Jerolima u Ma[rtinšćici]. Najᵉpri pušᵉćan fratron jedan neversa[rij] toliko moga dobᵉra. Pušᵉćan s(vetomu) Mihojlu jenu ovcu na Miholasćici. Pušćan s(veti) Duh dvi ovce u Martinšćicu. Pušᵉćan da dadu za me sedandeset maš i da se reku u Martinšćici, pol u crikᵉvi s(vetoga) Marti, a pol u crikᵉvi s(vetoga) Jerolima. Pušᵉćan s(vetomu) Jerolimu dvi ovce. Pušćan mojejᵉ ženi dvi ovce i pušᵉćan je obadva parstena. I pušćan da jima mojᵉ bᵉrat napunit, če pušᵉća i če je pustil p(okojni) bᵉrat, začᵉ, ako ne, oćemo ga klet. Pušćan moga bᵉrata reda. Pušᵉćan za mojih kumesariji Franića Patulića i Jurića Sᵉtefanića.
Sᵉvidoci zᵉvani i moleni: fᵉra Frane Rodiniš i Fᵉranić Lovračić. Pisah ja don Jivan Dunčić.
izvor: Leo Košuta: Glagoljski tekstovi u arhivu osorske općine