Pučki prijatelj, broj 47, 10. sudenog 1921.

IZ LOŠINJSKOG KOTARA.
Od 19 hrvatskih škola otvorene — tri!
Čoveku upravo pamet stane, kad čita u Vašem cenjenom listu razne nepravde, koje počivaju naše nove oblasti s našim hrvatskim školama u Istri. Izneli ste nešto, no mislim, da je to samo slaba slika cele grozote. Čujte malko škandal, koji je počinjen u lošinjskom kotaru! Od devetnaest hrvatskih pučkih škola, otvorene su samo tri i to ona u Iloviku kraj Velog Lošinja i u Orlecu i Belom na otoku Cresu. Zatvorene su tako naše škole u sledećim mestima: Unije, Sušak, Veli Lošinj, Mali Lošinj, Čunski, Nerezine, Puntakriža, Ustrine, Štivan, Belej, Martinšćica, Lubenice, Valun, Cres, Predošćica i Dragozetići. Na taj je način na stotine i stotine naše dece bez nauke!
Da bude škandal još veći, to su sada počeli otvarati čisto talijanske škole u mestima, gde su naše, i to su već učinili u Valunu, Beleju, Martinšćici i Štivanu; a kako nemaju dece, to sile našu decu na polazak tih škola. Pretnja svakojakih ne fali, te nije čudo, da se koje dele upisalo! Učitelji će se već pobrinuti da usade u srca naše dece mržnju protiv svega što je nama sveto, i evo takva deca pljuvati će kasnije na jezik majke svoje! I još će imati kuraže gospodin grof Manzoni, kazati, «da Italija ne zatvara naših škola u Istri»!
Preporučam ovu stvar našim zastupnicima.